Sektorsko veće za sektor industrijskog razvoja — AGENCIJA ZA KVALIFIKACIJE

O SEKTORSKOM VEĆU

Sektorsko veće za sektor industrijskog razvoja je partnerski formirano stručno i savetodavno telo čija je osnovna funkcija definisanje potreba za kvalifikacijama na tržištu rada u Republici Srbiji.

Sektor pokriva oblasti tekstilne, hemijsko-tehnološke, mašinsko i metalo-prerađivačke, građevinske industrije, drvne i prerađivačke industrije, rudarstva i metalurgije kao i energetike. Oblast tekstilne industrije i kožarstva (odeće, obuće i predmeta od kože) odnosi se na proizvodnju tekstila, proizvoda od tekstila i kože, odeće i odevnih predmeta, cipela i drugih formi obuće (npr. šivenje odeće, pravljenje obuće, izrada krzna, proizvodnja odevnih predmeta, obrada kože, izrada cipela, proizvodnja kože i proizvoda od kože, predenje, šivenje, trgovina tekstilom, tapaciranje, tkanje). Oblast hemijsko-tehnološke industrije odnosi se na planiranje, dizajniranje i razvoj proizvoda i procesa gde se dešavaju hemijske i fizičke promene (npr. hemijsko inženjerstvo, prerada nafte/petrohemija i sl.). Oblast mašinske i metalo-prerađivačke industrije odnosi se na planiranje, dizajniranje, razvoj, proizvodnju, održavanje mašina, fabrika i sistema iz oblasti mašinstva i proizvoda od metala, uključujući dizajniranje i održavanje mašina koje proizvode robu i usluge. Fokus učenja kod ovog sektora su mašine, mašinski sistemi i proizvodi od metala. Oblast rudarstva i metalurgije odnosi se na planiranje, razvoj i upravljanje ekstarkcijom minerala, nafte i gasa iz zemlje (npr. eksploatacija uglja, bušenje nafte i gasa, ekstrakcija nafte i gasa). Oblast građevinske industrije, arhitekture i urbanizma odnosi se na tehnike montaže, postavljanja i održavanja javnih, komercijalnih, industrijskih i stambenih objekata i opreme (npr. zidarstvo, izgradnja mostova, podne obloge) kao i na tehnike projektovanja gradnje (npr. arhitektura, urbanističko planiranje). Arhitektura objedinjuje i završne radove kao što su ozvučenje zgrade i funkcionalnu i ekonomsku efikasnost uzevši u obzir i estetiku. Oblast drvne i prerađivačke industrije odnosi se na preradu materijala (staklo, papir, plastika i drvo). Oblast energetike odnosi se na proizvodnju, prenos i distribuciju energenata i energije.

Članovi Sektorskog veća, imenovani odlukom Vlade RS broj 02-02-12708/2018 od 27. decembra 2018. godine (“Službeni glasnik RS”, br. 104 od 28. decembra 2018, 57 od 9. avgusta 2019, 27 od 13. marta 2020.godine, 9 od 21. januara 2022, 41 od 25. marta 2022., 137 od 9. decembra 2022, 3 od 12. januara 2024. 78 od 27. septembra 2024, 99 od 13. decembra 2024, 106 od 28. novembra 2025, 118 od 26. decembra 2025. godine)

1. prof. dr Goran Zajić, Konferencija akademija strukovnih studija i visokih škola, predsednik;

2. Jelena Grbić, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalna služba za zapošljavanje, potpredsednik;

3. Marija Aćimović, Privredna komora Srbije i reprezentativnih udruženja poslodavaca;

4. Marija Huravik, Privredna komora Srbije i reprezentativnih udruženja poslodavaca;

5. Ivana Vuletić, Privredna komora Srbije i reprezentativnih udruženja poslodavaca;

6. dr Jadranka Rajevac Grujić, Privredna komora Srbije i reprezentativnih udruženja poslodavaca;

7. Antonela Solujić, Privredna komora Srbije i reprezentativnih udruženja poslodavaca;

8. Dejan Živković, Privredna komora Srbije i reprezentativnih udruženja poslodavaca;

9. Branko Pavlović, Privredna komora Srbije i reprezentativnih udruženja poslodavaca;

10. Ljubinko Savić, Privredna komora Srbije i reprezentativnih udruženja poslodavaca;

11. Marko Bjeletić, Unija poslodavaca Srbije;

12. prof. dr Dušan Ignjatović, Udruženje arhitekata Srbije;

13. prof. dr Dragan Ignjatović, Savez inženjera rudarstva i geologije;

14. prof. dr Nenad Grujović, Konferencija univerziteta;

15. prof. dr Tatjana Kosić, Konferencija univerziteta;

16. Tina Ratković, Ministarstvo prosvete;

17. Maja Vranković, Privredna komora Srbije i reprezentativnih udruženja poslodavaca;

18. Boro Radoičić, Privredna komora Srbije i reprezentativnih udruženja poslodavaca;

19. prof. dr Marina Stamenović, Kancelarija za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija;

20. Zoran Lakićević, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture;

21. Nenad Milivojević, Ministarstvo privrede;

22. Branko Goloskoković, Zajednica mašinskih škola Republike Srbije;

23. Jugoslav Bogdanović, Udruženje srednjih škola područja rada hemija, nemetali i grafičarstvo i područja rada geologija, rudarstvo i metalurgija;

24. Verica Petrović, Udruženje tekstilnih i kožarskih škola Srbije;

25. Vasko Nikolov, Udruženje geodetskih i građevinskih škola Srbije;

26. Darko Bugarčić, Strukovno udruženje – zajednica srednjih škola područja rada šumarstvo i obrada drveta;

27. Aleksandra Nestorović, Samostalni sindikat hemije i nemetala Srbije;

28. Goran Takić, Samostalni sindikat radnika energetike Srbije;

29. Miodrag Stešević, Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije;

30. Slavko Blagojević, Samostalni sindikat metalaca Srbije;

31. Uroš Jevremović, Samostalni sindikat zanatstva, usluga i preduzetništva Srbije;

32. Aleksandar Todić, Granski sindikat metalaca „Nezavisnost”

33. Biljana Ema Nikolić, Granski sindikat poljoprivrede i prerađivačke industrije „Nezavisnost”;

34. Katarina Vuletić, Granski sindikat rudarstva i energetike „Nezavisnost”;

35. Dragan Matić, Konfederacija slobodnih sindikata;

36. Toma Gojković, Samostalni sindikat putara Srbije;

37. Mirjana Radeka, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja;

38. Marijana Kostić, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja;

39. Andrija Rakočević, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja;

40. Nemanja Radović, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja;

41. dr Jana Lipkovski, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja;

42. Vesna Mrđa, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja;

43. Maja Todorović, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja;

44. Zorica Bajić Magdenović, Zajednica škola u području rada šumarstvo i obrada drveta;

45. Suzana Stanković- Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije.

ULOGA SEKTORSKOG VEĆA

Uloga Sektorskog veća za sektor industrijskog razvoja ostvaruje se kroz sledeće nadležnosti:

analizira postojeće i utvrđuju potrebne kvalifikacije u ovom sektoru;
identifikuje kvalifikacije koje treba osavremeniti;
identifikuje kvalifikacije koje više ne odgovaraju potrebama sektora;
donosi odluku o izradi predloga standarda kvalifikacija u okviru sektora;
daje mišljenje o očekivanim ishodima znanja i veština unutar sektora;
promoviše dijalog i neposrednu saradnju između sveta rada i obrazovanja;
promoviše mogućnosti za obrazovanje, obuku i zapošljavanje unutar sektora;
identifikuje mogućnosti za obučavanje odraslih unutar sektora;
razmatra implikacije Nacionalnog okvira kvalifikacija na kvalifikacije unutar sektora;
analizira vezu kvalifikacija sa relevantnim zanimanjima u sektoru;
razmatra potreba za osavremenjivanjem standarda kvalifikacije nakon pet godina njihove primene;
obavlja druge poslove u skladu sa zakonom o Nacionalnom okviru kvalifikacija.